Predlog, koji sadrži tri važne tačke, trebalo bi da bude predstavljen na samitu G20 u Brazilu
Situacija u ratu u Ukrajini se zaoštrava. Obostrano žele da to okončaju, kako kažu, tokom 2025. godine – Ukrajina se sve teže brani, a Rusiju, prema svim ekonomskim prognozama, u narednoj godini očekuje kriza, a moguće i recesija. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je takođe rekao u intervjuu ukrajinskom radiju Suspilne da „treba učiniti sve da se rat diplomatski okonča 2025. godine“.
Iako su njihovi stavovi i dalje dijametralno suprotni, obojica šalju signale spremnosti za pregovore, tim pre što su obojica evidentno u „strahu“ od najavljenog „predloga za mir“ nepredvidivog novog američkog predsednika Donalda Trampa. Međutim, eskalacija sukoba je na delu – Severna Koreja se uključila u rat na strani Rusije, koja je pored naoružanja poslala i vojsku, pa njihova efikasnost nije ni bitna, ali je sama ova činjenica donela promenu. a rat pretvorio u međunarodni sukob. Zbog toga je odlazeći američki predsednik Džo Bajden, posle dugog razmišljanja, dozvolio Ukrajini da upotrebi svoje rakete dugog dometa ATACMS za gađanje ruskih vojnih ciljeva duboko unutar ruske teritorije (neki tvrde da se to odnosi samo na region Kursk). Putin je rekao da to znači „direktnu intervenciju NATO-a u ratu“ (ne govori o Severnokorejcima) i, kako se očekivalo, potpisao je i potvrdio novu rusku nuklearnu doktrinu koja predviđa preventivne nuklearne udare, ali i napade na zemlja koja ne poseduje nuklearno oružje, a koja bi imala „podršku nuklearnih sila“.
A u svetlu svih ovih događaja, koji sada, posle tačno hiljadu dana rata, pokazuju da rat protiv Ukrajine ulazi u fazu kulminacije, tu je i mirovni predlog (mnogo na tragu plana Donalda Trampa) iz Turske. predsednik Redžep Tajip Erdogan, koji bi to trebalo da predstavi na samitu G20 održanom u Brazilu. Naime, Erdogan je sve ovo vreme uspevao da ostane „prijatelj“ i Kijeva i Moskve, a da ga nijedna strana nije uzimala zdravo za gotovo. Upravo zbog toga je predsednik Erdogan smatrao da ima „pravo“ na svoj predlog. Sadrži, prenosi Blumberg, tri važne tačke – zamrzavanje sukoba duž linije fronta, duge skoro 1.300 km, uvođenje „mirovnih snaga“, a kao ustupak, Kijev bi „zamrznuo“ svoje zahteve za članstvo u NATO. na 10 godina (Tramp, da podsetimo, on predlaže 20 godina), ali bi zato Ukrajina dobila garancije da će i dalje dobijati vojnu pomoć. Turske vlasti smatraju ovakav pristup najrealnijim, iako priznaju da će Ukrajina teško prihvatiti ovaj predlog, a Moskva već sada šalje jasnu poruku da je to za nju neprihvatljivo.
Ruski list RBK piše da bi turski zvaničnici želeli da odlože debatu o dugoročnoj sudbini teritorije i da se usredsrede na obezbeđivanje stabilnog prekida vatre, iako je sam Erdogan često govorio da Turska podržava „teritorijalni integritet Ukrajine“, a ovo uglavnom se odnosi na Krim. Naime, ne treba zaboraviti da u Turskoj živi velika i politički i ekonomski uticajna zajednica krimskih Tatara, koji su do 1946. godine, kada ih je tadašnji ruski vođa Josif Staljin „raselio” i preselio u Sibir i Kazahstan (na njihova mesta). naselio je etničke Ruse) bili su većinsko stanovništvo Krima. Erdogan se nada, prema Blumbergu, da će ubediti Zelenskog da učestvuje u mirovnim pregovorima koji će se održati u Istanbulu jer je „video obaveštajne podatke koji ukazuju da bi Ukrajina mogla da izgubi mnogo više teritorije u narednih nekoliko meseci ako borbe ne prestanu“.
Ruski mediji, pak, navode da bi njegov predlog mogle da podrže i neke članice EU i NATO, koje strahuju od dalje eskalacije i opasnosti od mogućeg direktnog sukoba Rusije i NATO-a. Podsetimo, Kremlj je Trampov plan nazvao „apstraktnim“, a za Erdoganovog portparola Kremlja Dmitrij Peskov, kako prenosi moskovski Komersant, kaže da je „neizvršiv i apriori neprihvatljiv za rusku stranu“ i ističe da je Rusija nije promenio svoje uslove „mirovnog sporazuma koji je ovog leta predstavio ruski lider Vladimir Putin”.
Podsetimo, tražio je da se Ukrajina potpuno povuče iz Donjecke, Luganske, Hersonske i Zaporoške oblasti i prizna prisajedinjenje ovih oblasti Rusiji (ove oblasti su pripojene u septembru 2023. godine). Uz to, Ukrajina mora u potpunosti da se odrekne svojih ambicija da uđe u NATO i da ima neutralan i nenuklearni status, a Zapad takođe mora da „povuče” sankcije koje je uveo Rusiji. Dakle, to je Putinov predlog. Osim toga, više puta je rekao da Rusija neće pristati ni na kakve međunarodne snage u Ukrajini. Naime, to bi se u Rusiji, tačnije u Kremlju, doživjelo kao poraz. Podsetimo, Ukrajina insistira na povlačenju ruskih trupa i vraćanju na granice iz 1991. godine, odnosno kada je raspadom SSSR-a stekla nezavisnost i kada je i Rusija priznala te granice kao neupitne granice Ukrajine. Iako se mirovni predlozi množe, teško je poverovati da će, pre svega, Moskva prihvatiti nešto što joj ne ide sasvim u prilog, a Moskva je više puta govorila da se mirovni pregovori mogu voditi „samo pod ruskim uslovima”. Drugim rečima, znači pod uslovima ukrajinske kapitulacije.
